St. Archangel Michael / Св.Архангел Михаилo
Home
Administration/Администрација
About Orthodoxy
Service Schedule/Р. Богослужења
Choir-Хор
Church News Letter/Ц. Листић
Contact Information
Driving Directions
Events/Догађаји
Hall Rental/Рентање Сале
Gradnja Crkve
Photo Album
English Section-Писма читалаца
Подизање звона
Obituary-Умрлице
Components - News Updates
menu:
БУДУЋНОСТ СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Напомена редакције:

Ових дана, као што смо обавестили, у спору који је против Имовинског  повереништва Слободне СПЦ Епархије за Аустралију  и  Нови Зеланд водио епископ  митрополије СПЦ у Аустралији г. Иринеј (Добријевић), Врховни Суд државе Нови Јужни Велс, признао је и озаконио постојање Слободне Српске Православне Цркве, Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.

У сличном судском  процесу,  у коме је Слободна СПЦ била тужилац, а који  се водио у САД пред судовима државе Илиноис, због незаконитих  поступака према Новограчаничкој Митрополији од стране Српске Патријаршије, амерички Апелациони суд је признао и озаконио постојање Новограчаничке Митрополије, Слободне СПЦ. Тим поводом, из САД јавио нам се дописом г. Милош  Миленковић,  чији текст у целини, са малим корекцијама,  објављујемо.

 НОВОГРАЧАНИЧКА МИТРОПОЛИЈА ИМА БУДУЋНОСТ

Апелациони суд америчке државе Илиноис, у јесен 2013. године, јасно је изрекао своју пресуду која је постала правоснажна, и којом је пресуђено, да Новограчаничка Митрополија и даље постоји, и да је независна и самостална црквена установа. 
 
Као таква, Новограчаничка Митрополија није под административном јурисдикцијом Српске Православне Цркве са седиштем у Београду.  Суд је даље изложио да све што је учињено са Новограчаничком Митрополијом после 1 Напомена редакције:

Ових дана, као што смо обавестили, у спору који је против Имовинског  повереништва Слободне СПЦ Епархије за Аустралију  и  Нови Зеланд водио епископ  митрополије СПЦ у Аустралији г. Иринеј (Добријевић), Врховни Суд државе Нови Јужни Велс, признао је и озаконио постојање Слободне Српске Православне Цркве, Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.

У сличном судском  процесу,  у коме је Слободна СПЦ била тужилац, а који  се водио у САД пред судовима државе Илиноис, због незаконитих  поступака према Новограчаничкој Митрополији од стране Српске Патријаршије, амерички Апелациони суд је признао и озаконио постојање Новограчаничке Митрополије, Слободне СПЦ. Тим поводом, из САД јавио нам се дописом г. Милош  Миленковић,  чији текст у целини, са малим корекцијама,  објављујемо.

 НОВОГРАЧАНИЧКА МИТРОПОЛИЈА ИМА БУДУЋНОСТ

Апелациони суд америчке државе Илиноис, у јесен 2013. године, јасно је изрекао своју пресуду која је постала правоснажна, и којом је пресуђено, да Новограчаничка Митрополија и даље постоји, и да је независна и самостална црквена установа. 
 

Као таква, Новограчаничка Митрополија није под административном јурисдикцијом Српс 995. године, да је незаконито и неважеће, пошто је у Прелазним уредбама, документ потписан 1992. од обе стране, било предвиђено да се административно јединство успостави у року  од три године.  Пошто се у том периоду није ништа догодило да се испуне услови предвиђени Прелазним уредбама, Апелациони суд је протумачио, да је 1995. година крај тог покушаја, и тиме је вратио обе стране у спору, на своје почетне позиције, односно администртивно одвојене једна од друге, као што су биле пре 1992. године.

Према изреченој пресуди, која каже да је све што је учињено Новограчаничкој Митрополији после 1995. године, нелегално, неважеће је следеће:  
1.    Арондација, односно форсирано уједињење црквених општина једне и друге стране, учињено 2009. године, 
2.    преузимање манастира Нове Грачанице са целокупним имањем, као и свим финансијским средствима до дана данашњег.  

У пресуди је дословце речено, да је манастир Нова Грачаница власништво Новограчаничке Митрополије и да цлеокупна њена имовина, треба што пре да се пренесе на њено име.  

Многи ће данас рећи; па шта сад?  
Некима су ствари јасне, а некима нису!?

И то није сада важно, јер ће за следећих пар година, а можда и пре, све бити кристално јасно.  
А оно што је данас свима постало врло јасно, јест то; да Новограчаничка Митрополија има своју светлу будућност, у Српском Православном Светосављу.  

Многи не знају, зато што не прате шта се данас догађа у православном свету.  Све помесне Православне цркве су се 1993. године сложиле да предају своје епархије у расејању Васељенској Патријаршији.  То је потврђано и потписано 2009. године у центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију у Швајцарској и од стране Српске православне цркве, приликом сазваног састанка од стране Васељенског патријарха Вартоломеја.  
То још није ступило на снагу, али се очекује да ће данашњи епископат Српске православне цркве за Северну и Јушну Америку пасти под јурисдикцију Васељенске Патријаршије идуће године приликом одржавања Великог Свопровославног Сабора, који се није одржао од осмог века.  

Тада ће настати и велике, односно ОГРОМНЕ, промене, када се очекује да се створи Америчка православна црква под јурисдикцијом Васељенског патријарха.  Све ће да иде у правцу постављања Васељенског Патријарха у исту позицију у којој је римски папа, што је опет у складу са Новим Светским Поретком, који предвиђа уједињење свих такозваних хришћана, и свих религија уопште.   То ће се све догодити, ако се добије пристанак Руског патријарха.  

Да не набрајамо све шта је чудно и са предумишљајем урађено на овом прошлом Сабору Српске православне цркве у Београду. Ове најављене могуће промене које се брзином остварују, наћиће Србе Америке и Канаде у једном великом вртлогу.  Остаје да се види, како ће одјекнути садашњим епархијама у Америци и Канади да су постали део Васељенске Патријаршије и да више не припадају Српској Православној Цркви, биће врло интересантно, али забрињавајуће, и поразно.  Ако до овога дође, једно је сигурно, а то је; да ће се доћи до стања, бити ил не бити.  Они који хоће да остану у СПЦ, неће моћи, јер их је Српска Црква одбацила у Шамбезију  2009. године!? А још ако не желе да буду под јурисдикцијом, дакле стране Цркве - Васељенске патријаршије, онда се стављају у врло незавидну позицију, како да остану у Православљу и са ким?

Можда ће кроз једно врло брзо кратко време, пресуда Апелационог суда у Илиноису постати ПРОРОЧАНСТВЕНА.  Можда је то Божји Прст указао пут да се спасе Српско Светосавље на овим просторима.  Можда у том моменту неће бити више питање једне и друге стране, него питање са Христом или са антихристом.  Ако се ствари буду развијале током који предвиђају све наведене промене, онда Новограчаничка Митрополија има будућност, и то сјајну и спасоносну будућност, јер је самостална, независна, али Српска, Православна и Светосавска.  То се налази у њеном Статуту и Уставу.

Порука треба да гласи; чувајте и сачувајте Новограчаничку Митрополију, јер је она и створена да сачува Вас и Ваш идентитет, који је на мети новог светског поретка, а то да буде уништена.  Суд је озаконио Новограчаничку Митрополију, а на нама је да је оживимо и да је сачувамо.  
На нама је да у међувремену нађемо начин да је сачувамо.  
ОВО ЈЕ ОПОМЕНА И ПОЗИВ СВИМ ИСТИНСКИМ СРБИМА, ПРАВОСЛАВЦИМА И СВЕТОСАВЦИМА да  сви заједно радимо на исправљању учињених грешака према Новограчаничкој Митрополији и вратимо јој се, јер то ће бити једини пут ка Српском Православљу и Светосављу.

БОЖЕ ПОМОЗИ!

Милош Д. Миленковић

Текстови објављена у овој рублици

Сви обљављени текстови у овој рублици подлијежу одговорности особе  која их је потписала.

Непотписане текстове не објављујемо

Хвала на разумијевању.

Orthodox Prayer

THE GUARDIAN ANGEL

O Holy Angel, keeping guard over my wretched soul and my passionate life, do not forsake me, a sinner, nor depart from me because of my incontinence. Do not give the evil enemy room to overcome me by force of this mortal body. Strengthen my weak and feeble hand, and set me on the way of salvation. Yea, O Holy Angel of God, guardian and protector of my wretched soul and body, forgive me everything by which I have offended you all the days of my life, and even what I have done this past night; protect me during this day, and guard me from every temptation of the enemy, that I may not anger God by any sin. Pray to the Lord for me, that He may confirm me in His fear and prove me a worthy servant of His goodness. Amen.

The Divine Liturgy

The most celebrated Liturgy in the Orthodox Church is the one attributed to St. John Chrysostom, and is celebrated on Sundays and weekdays. There are three other forms of Liturgy used in the Orthodox Church:

1. The Liturgy of St. Basil the Great is celebrated 10 times a year, mainly during the Sundays of Lent. Its similar to St. John Chrysostom except for the private prayers by the priest making the liturgy longer.

2. The Liturgy of St. James is celebrated once a year by a Bishop in cathedrals on the Feast of St. James on October 23.

3. The Liturgy of the Pre-Sanctified Gifts is used on Wednesdays and Fridays of Lent and first three days of Holy Week. No consecration takes place and the communion elements used are kept from the Eucharist of the previous Sunday. This liturgy is called a Vesper Service that distributes the pre-consecrated elements of Holy Communion. Its use during Lent since it is considered inappropriate to use the joyful _expression of the Resurrection in the normal liturgy during the penitential Lental season.

Man uses various means in his effort to draw nearer to God using prayer or study of the Holy Bible and offerings, but his participation in the Divine Liturgy is the unique way of uniting God's Divinity with man's humanity.

The Orthodox Church has celebrated the Divine Liturgy from the time of the Apostles to the present day.

There are many ways of expression in the Orthodox church to observe the liturgical journey. Bright and colorful vestments are worn by the Clergy to symbolize the beauty of Heaven. The censing of the icons and congregation spread throughout the Church signifying the elevation of their prayers to God's throne (Revelation 8: 3-5). Candles are lit by the Faithful in front of the icons, as a remembrance of Christ's light and to let the light of Christ shine in us. They burn in the private prayer of the Faithful when lit. They then venerate the icon of the season, say their own private prayers, and join the congregation in worship. The sign of the cross is frequently made during prayer, to remind themselves both of Christ's sacrifice on the Cross and of their own cross in life. They usually stand or kneel rather than sit in prayer to express their deep respect for God and people, seeking forgiveness for their sins and pray for the salvation of the world around them. And they seek to discover the presence of God everywhere. The Divine Liturgy is the principle act of Greek Orthodox public worship.

The Divine Liturgy can be considered as consisting of three main sections:
1. The Proskomide Service (Preparation)
2. The Liturgy of the Catechumens
3. The Liturgy of the Faithful

Serbian Christmas Traditions

Detinjci, Materice, and Oci

Gift giving during Christmas is not a Serbian tradition - instead, gifts are given on the three Sundays before Christmas Day - Detinjci or Djetinjci, Materice, and Oci. Children give gifts on Detinjci, married women on Materice, and married men on Oci. The best presents are exchanged between parents and their children.
The gifts are given in the form of a ransom. In the morning of Detinjci, adults use a belt, rope, or scarf to tie their and neighbors' children. A child is tied by its legs – to one another if it stands, or to a chair if it sits. Children have already prepared presents for this event, with which they "pay the ransom" to their parents or neighbors who have tied them, and get untied. In the morning of Materice, a child or siblings suddenly tie their mother in the same manner as they have been tied on Detinjci. The mother, as if surprised, asks why she has been tied. The children then wish a happy Feast of Materice to her, and she pays the "ransom" with prepared presents, after which they untie her. They may do the same with married women from their neighborhood, receiving from them usually some smaller gifts, as candies and fruits. Mothers prepare a family feast for dinner on this day. In the morning of Oci, the Sunday immediately before Christmas Day, a child or siblings together tie their father and married men from their neighborhood, who too must pay the "ransom" to get untied. Women as well may be the tying ones on Oci. Instead of actually tying a child, woman, or man, it is often sufficient just to show them a rope to receive a present from them. Out of these three holidays, Materice is the most festive. It is sometimes celebrated even among those who do not celebrate Detinjci and Oci.

 

The Fasting Rule

The Fasting Rule of the Orthodox Church

The Church's traditional teaching on fasting is not widely known or followed in our day. For those Orthodox Christians who are seeking to keep a more disciplined fast, the following information may be helpful.

Though the rules may appear quite strict to those who have not seen them before, they were developed with all of the faithful, not only monks, in mind. (Monks do not eat meat, so rules regarding the eating of meat cannot have been written with them in mind. Similarly rules regarding marital abstinence apply only to the laity and married clergy.) Though few laymen are able to keep the rule in its fullness, it seems best to present it mostly without judgement of what level is "appropriate" for the laity, since this is a matter best worked out in each Christian's own setting, under the guidance of his spiritual fathers.

There are many exceptions to the broad rules given here, such as when a major feast day, or the patronal feast of a parish, falls during a fasting period. Consult your priest and calendar on this site for details.

Non-fasting Periods
For the Christian, all foods are clean. When no fast is prescribed, there are no forbidden foods.

Weekly Fast
Unless a fast-free period has been declared, Orthodox Christians are to keep a strict fast every Wednesday and Friday. The following foods are avoided:
Meat, including poultry, and any meat products such as lard and meat broth.
Fish (meaning fish with backbones; shellfish are permitted).
Eggs and dairy products (milk, butter, cheese, etc.)
Olive oil. A literal interpretation of the rule forbids only olive oil. Especially where olive oil is not a major part of the diet, the rule is sometimes taken to include all vegetable oils.
Wine and other alcoholic drink. In the Slavic tradition, beer is often permitted on fast days.

How Much?
Sad to say, it is easy to keep the letter of the fasting rule and still practice gluttony. When fasting, we should eat simply and modestly. Monastics eat only one full meal a day on strict fast days, two meals on "Wine and oil" days (see below). Laymen are not usually encouraged to limit meals in this way: consult your priest.

Exceptions
The Church has always exempted small children, the sick, the very old, and pregnant and nursing mothers from strict fasting. While people in these groups should not seriously restrict the amount that they eat, no harm will come from doing without some foods on two days out of the week — simply eat enough of the permitted foods. Exceptions to the fast based on medical necessity (as with diabetes) are always allowed.

Communion Fast
So that the Body and Blood of our Lord may be the first thing to pass our lips on the day of communion, we abstain from all food and drink from the time that we retire (or midnight, whichever comes first) the night before. Married couples should abstain from sexual relations the night before communion.
When communion is in the evening, as with Presanctified Liturgies during Lent, this fast should if possible be extended throughout the day until after communion. For those who cannot keep this discipline, a total fast beginning at noon is sometimes prescribed.

 
Powered by Orthodox Web Solutions Home | Back | Print | Top